Month: maj 2013
Geografija
Geografija je kompleksna nauka koja proučava prirodne i društvene pojave i procese u geoprostoru, te veze i odnose između njih. Naziv geografija je grčkog porijekla i dolazi od gea-Zemlja i grafein-pisati, opisivati. Iako geografija nije jedina nauka o Zemlji, ona je praktično jedina povezujuća nauka između prirodnih i društvenih disciplina, s tim što se, kao na predmet proučavanja, fokusira na geografski omotač, uslovno rečeno Zemljinu površinu kao najsloženiji i najuniverzalniji sistem naše planete. Zadatak geografije kao nauke je kompleksna i sveobuhvatna analiza geografskih pojava i procesa, te uzročno-posljedičnih veza i odnosa, kao i zakona i zakonomjernosti što proizilaze iz njih. Prosto rečeno, geografsko znanje nam je potrebno da bi pravilno razumjeli situaciju na planeti, te da bi na osnovu toga mogli pravilno odrediti i smijer i intenzitet ljudskog progresa u budućnosti, što je sada aktuelno kao održivi razvoj.
Biocenoza
Biocenoza je skup populacija različitih vrsta koje žive na jednom mestu, prostoru koji se zove biotop ili životno stanište.
Biocenoza ima svoj sastav, strukturu s različitim brojem vrsta.
Najzastupljenija vrsta u biocenozi zove se graditeljska ili dominantna populacija ili edifikator. Po njoj biocenoza nosi naziv.
Biocenoza se može definisati kao organozovana grupa biljaka, životinja, mikroorganizama koje žive pod istim uslovima.
Biocenoza ima:
1. Građa ili struktura
2. Dinamika ili promenljivost;
3. Kruženje materije
4. Proticanje energije;
5. Lanci ishrane;
6. Organska produktivnost
Struktura biocenoze se može posmatrati u vremenu i prostoru.
Prostorna struktura se ogleda u zonalnosti koja može biti nadzemna i podzemna, horizontalna i vertikalna.
Struktura u vremenu obuhvata: 1. Fenološke faze (listanje, klijanje, cvjetanje)
2. Sukcesije (smena biocenoze-poplave, požari)
Opisati spratovnost stajaće vodene zajednice!
Vertikalna spratovnost (jezero):
1. Dobro osvijetljena površinska zona
2. Dubinska neosvijetljeno zona
Horizontalna zonalnosti (jezero):
1. Obalna (litoralna)
2. Priobalna (sublitoralna)
3. Dubinska zona
Horizontalna zonalnosti (more):
1. Obalna (litoralna)
2. Dubinska (batijalna)
3. Zona najvećih morskih dubina (abisalna zona)
U svakoj biocenozi postoji organska produktivnost tj.. kruženje materije i proticanje energije.
Biocenoze imaju:
1. Producente ili proizvođače;
2. Konzumente ili potrošače;
3. Reducente ili razlagači
Biotop
Reč biotop potiče od grčkih reči bios što znači život i topos što znači mesto. U bukvalnom prevodu to je mesto na kojem postoje uslovi za život.
Na Zemlji postoji veliki broj različitih bitopa Od najvećih morskih dubina do najviših planinskih vrhova.
Biotop je prostorno ograničena jedinica sa kompleksom ekoloških faktora.
Biotopi se razlikuju po kompleksu ekoloških faktora.
Ako analiziramo vodene biotope, naći ćemo različite biotope zavisno od temperaturnje, količine ugljen- dioksida, količine soli, brzine kretanja vode, itd.. Tako da razlikujemo slane i slatke vode, tekuće i stajaće, meke i tvrde ….
Topografske granice između biotopa je vrlo teško napraviti, jer ekološki faktori nisu uniformisani (isti) na cijelom biotopu tj.životnom staništu.
U svakom biotopu postoje vertikalne i horizontalne razlike ek.faktora pa u vezi s tim imamo vertikalnu i horizontalnu zonalnosti koja se naziva spratovnost.
Kompleks ekoloških faktora u biotopu uslovljava opstanak različitih populacija u okviru životne zajednice (biocenoze).
Svi slični biotopi čine jedinicu višeg reda koja se zove Bihora (primer: sve pustinje na Zemlji grade Bihoru pustinja).
Različiti bihori svrstani su u životne oblasti:
1. Životna oblast mora i okeana
2. Životna oblast kopnenih voda
3. Suvozemna oblast života
Biotop je prostorni okvir na kome živi biocenoza i taj kompleks se naziva ekosistem.
Predmet proučavanja, zadaci, značaj i podela ekologije
Ekologija-prirodna nauka koja proučava međusobne odnose živih bića, kao i odnose živih biča i okoline. Pojam ekologije u biologiju prvi je uveo Ernest Hekel, a tvorcem ekologije smatra se Čarls Darvin.
Reč ekologija potiče od grčkih riječi OICOS (oikos)-kuća, dom, stanište i logos-nauka ili učenje.
Primarna podjela ekologije:
1. Fitoekologija
2. Zooekologija
3. Ekologija mikroorganizama
Svaka od njih proučava međusobne odnose organizama i odnose istih s okolišem.
Druga podela je na:
1. Autoekologiju ili analitičku
2. Sinekologiju
Autoekologija proučava međusobne odnose članova vrste i odnose vrsta s okolinom. U svojim istraživanjima koristi analitičke metode.
Sinekologija proučava više nivoe organizovanosti poput populacija, biocenoza, ekosistema. U svojim istraživanjima koristi sintetičke metode tj.sintezuje znanje analitičke ili autoekologije.
Sinekologija se zavisno od predmeta proučavanja deli na:
1. Populacionu
2. Biocenologiju
3. Ekocenelogiju
Treća podela je na:
1. Opšta ili teoriska
2. Praktična ili primenjena
a) radijaciona
b) humana
v) ekotoksikologija
Ekološka svest je upoznavanje poretka u prirodi i sticanje znanja s ciljem očuvanja prirode za sebe i svoje potomstvo.
Biologija
Ovaj naziv bloga sam odabrala iz raloga što sam diplomirani profesor biologije i geografije, iako za sada predajem samo biologiju. Na ovom blogu ću objavljivati sadražaje koji će nadam se biti od koristi kako mojim kolegama tako i učenicima. S obzirom da dosta korisnih sadržaja nije na našem jezik (uglavnom su na englskom), rešila sam da napravim koristan sajt na srpskom jeziku.
Biologija i geografija 